петок, 5 март 2010

Нашата мизерија и Константинопол!



Градот во чие заземање нашите имале битна улога. На неколку начини. Јаничарите кои биле од нашите деца први се искачиле на ѕидините. Српскиот кнез Лазар (или син му) учествувал со цела чета храбри и добро оклопени витези христијани, а таму биле и другите вазали од Влашко. Моите Саси, од Осоговијата, кои како рудари биле експерти за експлозив ги минирале ѕидините и копале подземен тунел под зидот. За среќа, Византија имала најмено Сас од Германија, кој почнал да копа од другата страна, се нашле на пола пат, и овие нашите биле испотепани како глувци. Клучен за освојуванјето бил моделот на голем топ, кој некој христијанин Маџар му го продал на Мехмед Освојувацот откако не добил добра цена од Византија. Предавството на Венеција, која што нејќела да помогне со флотата, зашто Мехмед им гарантирал исти дури и поголеми привилегии, и на геновјанската колонија Пера, карши Константинопол (денесно Фенербахче),кои се држеле неутрално и нејќеле да го спречат продирањето на турската флота меѓу Босфорот и Златниот Рог. На францускиот крал му било поважно да си ја шири територијата и да конфискува имоти од исечени еретици, отколку да тргне во новкрстоносен поход.
Нашиот придонес ќе бил и поголем, ама за среќа старите турски вазали, Крале Марко и Константин Драгаш одамна ги имале дадено своите животи за Османлиската кауза. На наши простори имало само две непокорени територии. Две години по Константинопол паѓа Нојберг, односно Ново Брдо, а Турците ги исекле сите првенци оти дал отпор градот. А по природната смрт на Горгија Кастриот, неговата земја е освоена а населението потурцено за казна.
Оние што се покориле, поклониле, сабјата ниту ги исекла, ниту ги потурчиле, ниту ги расселиле. Останале да си ја исповедаат својата вера и да си зборуваат на својот јазик.
Сасите си ја перат совеста подоцна, со Карпошевото востание, по кое ги разбиваат и ништат и тоа е крај за нивното етничко присуство во Македонија.

Затоа ми е малку огавна оваа мистификација на покорните (не покорените!), оваа глорификација на битката изгубена пред 557 години.

Но како што сведочи Константин од Островица, пишман јаничар, нормално било приклонувањето кон Османлиите зашто нивниот феудален систем на вредности, што ќе рече на меритократија, а не на врски и непотизам бил супериорен во однос на христијанскиот.

6 коментари:

  1. „...Османлиите зашто нивниот феудален систем на вредности, што ќе рече на меритократија, а не на врски и непотизам бил супериорен во однос на христијанскиот. “ - попрво би рекол византискиот. Османлискиот систем ги вклучувал и исламот и христијанството.

    ОдговориИзбриши
  2. PS
    Постов е препорачан на насловната на Пинг.

    ОдговориИзбриши
  3. Дали може и малку повеќе податоци за приказната за Нојберг, односно Ново Брдо?

    ОдговориИзбриши
  4. Za Novo Brdo: Konstantin Mihailovic (iz Ostrovice) Janicareva Ispovest ili turska hronika...Mal no prekrasen opis. Izvadok od taa kniga, tokmu za Novo Brdo ima i vo istoriskite citanki, proekt na Soros, ako se sekjavas. Tokmu toj izvorno dava opis na ona sto sovremenite medievalisti go potvrduvaat: deka timarsko-spahiskiot sistem koj ne bil nasleden tuku po zaslugi,obezbeduval kontrola na kvalitetot,sto bi se reklo, visoki performansi: site se javuvale za vojna i postojana motiviranost. I lojalnosta bila obezbedena.

    ОдговориИзбриши
  5. Одатле је цар кренуо и опсео један град
    који зову Ново Брдо, односно Сребрна и
    Златна планина, и заузео га је, али помоќу
    договора по којем је становницима обеќао
    да ќе их оставити на њиховим имањима и
    да им младе жене и ситну чељад неќе
    одводити. А кад се град покорио, цар је
    наредио да се затворе капије и да се
    оставе отворена само једна врата. Када су
    Турци дошли у варош, наредили су свимдомаќинима да сваки са својом породицом,
    с мушком и женском чељади, изиѓе кроз
    врата вароши на ров, остављајуќи све своје
    благо у куќама. И то су ишли један за
    другим. А цар је, стојеќи пред вратима, бирао
    мушку чељад на једну страну, а женску
    чељад на другу страну, а мушкарце исто
    тако на ров на треќу страну, а жене на
    четврту страну, па је наредио да се посеку
    сви они људи који су били меѓу њима најистакнутији.
    А остале је наредио да пусте у
    град и никоме није било забрањено да буде
    на своме имању. Младиќа које је изабрао
    било је на броју триста двадесет, а
    женске чељади најизабраније седам стотина
    и четири. Женске главе је све раздао
    меѓу поданике а младиќе је узео себи за
    јаничаре, а послао их је у Анадолију, преко
    мора, тамо где их чувају.
    И ја сам исто тако био тамо у томе граду
    Новом Брду, ја који сам ово писао, а био
    сам узет са двојицом браќе своје.

    ОдговориИзбриши